Ne znati kako se voli u pričama Bernarda Šlinka

Kažu da ne treba suditi knjizi po koricama, ali da li treba suditi knjizi po naslovu? Naslovi knjige su interesantna stvar – treba da sažeto i jasno saopšte o čemu se radi o knjizi a da istovremeno budu zavodljivi i tajanstveni. Kako istovremeno postići da naslov bude i zagonetan i otkrivajući? Divni primeri bi bili…

Mračna strana belih listića

Nekada davno (ili sasvim skoro), u nekoj dalekoj zemlji (ili nekoj sasvim blizu), na izborima se desilo nešto čudnovato, što je mnoge zapanjilo i uznemirilo. Da će biti teškoća, ukazivalo je i samo vreme na dan glasanja, pošto je neprestano padala kiša. Pasje vreme za glasanje, vajkao se predsednik izborne komisije broj četrnaest pošto je…

Beznjenica Harukija Murakamija

Kako opisati Murakamijeve romane? Već gotovo deset godina čitam njegove knjige, čak sam i pisala ranije o njegovim delima, a ipak savršena sintagma mi je tvrdoglavo izmicala, sve do pre nekoliko dana kada sam je sasvim iznenadno čula. Naime, Haruki Murakami je dobio književnu nagradu, ne onu za koju već tradicionalno predviđaju da će dobiti,…

Prvo pravilo čitalačkog kluba – Trtljaj do mile volje!

Čitaoci blogova kao što je ovaj su verovatno već kupljeni čitaoci knjiga. Odlični ste ispitanici za ovu temu, pa hajde odmah da pitam – zašto uopšte čitati knjige? Ili tačnije, kako ne odustati od čitanja? Ono što me u ovom postu zanima nisu problemi več kako iskoristiti postojeće resurse. Lako je prevideti situacije koje nam…

Imala sam farmu u Africi…

U Budimpešti ima jedan mali restoran koji je postao poznat po tome što pravi jela koja su inspirisana knjigama. Zamišljeno je da nazivi jela i njihova dekoracija odslikavaju duh i atmosferu različitih knjiga. Prošle sedmice je to bila knjiga predstavljena Zebra sosom, Banana supom, jelom koje se zove Savana i dezertom (čokoladne trufle sa kafom…

U nevaljalom svetu Maria Vargasa Ljose

„Probudi se, Panto“, kaže Počita. „Već je osam sati, Panto, Pantuljče.“ „Već osam? Do vraga, kako mi se spava“, zeva Pantuljče. „Jesi li mi prišila širite?“ „Da, moj poručniče“, salutira Počita. „Oh, oprosti – moj kapetane. Dok se ne naviknem, bićeš i dalje moj mali poručnik, ljubavi. Evo, jesam, odlično izgleda.“ Pantaleon i posetiteljke, Mario Vargas…

Univerzum Artura Bandinija

Radio sam svakojake poslove u losanđeleskoj luci jer mi je porodica bila siromašna, a moj otac mrtav. Prvi od tih poslova bilo je kopanje kanala, odmah po okončanju srednje škole. Noću nisam mogao da zaspim od bolova u leđima. Kopali smo na nekoj ledini, nigde nije bilo hlada, sunce je tuklo pravo s neba bez…

O mračnim senkama i tužnim ženama

Kada sam imala petnaest godina,  pala sam sa  jednog potkresanog drveta kraj raskrsnice autoputa. Moje telo nosi uspomenu na tu dečju ludoriju. O knjizi Naslov: Moja senka Pisac: Kristina Falkenland Godina izdanja: 1998. Jezik na kome je napisana: švedski Prevodilac: Danica Diković–Ćurguz Izdavač: Dereta Svako od nas, baš svako bez izuzetka, ima svoju senku. Senka…

Psihopatski priručnik za kućno pravljenje zombija

Zovem se K_P: i imam trideset jednu godinu i tri meseca. Visok metar i sedamdeset pet, težak šezdeset sedam kilograma. Smeđe oči, smeđa kosa. Prosečne građe. Ruke i leđa prošarani pegicama. Astigmatizam na oba oka, dioptrijska stakla neophodna tokom vožnje. Osobite crte: nemam ih. O knjizi Naslov: Zombi Pisac: Džojs Kerol Outs Godina izdanja: 1995….

Džep pun motivacije ili kako ukrasti još vremena za čitanje

Kada dovoljno dugo i/ili dovoljno posvećeno čitaš, knjige postaju deo ličnosti i kao takve one postaju faktor u procesu planiranja svakodnevnice. Osim što postaneš opsednut dekoracijom životnog prostora što većim brojem knjiga, tražiš način da ukradeš što više vremena koje bi da spališ na privođenje kraju nekog serijala ili otkrivanje novih svetova. Ali kada dobiješ…

Magija svakodnevice u esejima Čarlsa Simića

Kad sam bio mlađi, retko sam pamtio svoje snove i često sam tvrdio prijateljima da uopšte i ne sanjam. Možda zato što sam retko odlazio na spavanje dok se potpuno ne izmorim, a onda sam padao u dubok san iz kojeg sam se budio kao iz mrtvih. Retko sam mogao da se seti nekog sna….

Diktatura snova

„Kroz zavese je u sobu dopirala mutna jutarnja svetlost. Po običaju, on je odbacio pokrivač i nastavio da se izležava u krevetu. Pošto nije bio još zaposlen, nije se brinuo da može zakasniti na posao. Međutim, sama pomisao da je dan koji se rađao bio za njega izuzetno važan bila je dovoljna da ga rasani…