Déjà lu pri čitanju Vrtova cimeta

Déjà lu je osećaj poznatosti pri čitanju neke knjige, izvanredno snažni utisak da smo tekst koji upravo čitamo, već pročitali u prošlosti. Koliko mi je poznato, ovaj termin ne postoji zaista niti se upotrebljava, mada je izvesno da pojedini čitaoci imaju ovakvo iskustvo. Kada već postoji déjà vu, déjà vécu i déjà entendu, zašto ne…

“Napad titana”, mrzim i obožavam te!

Ispostavilo se da je neko već prilično fino opisao stanje uma koje prati čitanje mange Napad titana. Svaki put kada novu žrtvu uvlačim u priču koristim biser iz gejming kulture koji podseća na naslov ovog teksta. Tim rečima, ova manga mi je uništila život, dajem joj ocenu 10/10! 🙂 Da uputim potpune strance, Napad titana…

Beznjenica Harukija Murakamija

Kako opisati Murakamijeve romane? Već gotovo deset godina čitam njegove knjige, čak sam i pisala ranije o njegovim delima, a ipak savršena sintagma mi je tvrdoglavo izmicala, sve do pre nekoliko dana kada sam je sasvim iznenadno čula. Naime, Haruki Murakami je dobio književnu nagradu, ne onu za koju već tradicionalno predviđaju da će dobiti,…

Sve nesrećne porodice liče jedna na drugu…

Dragi Alek, Ako nisi iscepao ovo pismo istog časa kad si na koverti prepoznao moj rukopis, to pokazuje da je radoznalost jača od mržnje. Ili da tvojoj mržnji treba novi podsticaj. Sad blediš, stiskaš svoje vučje vilice onako kako ti umeš, tako da ti usne nestanu, i žurno čitaš ove redove da otkriješ šta želim…

Zapisi o prodavcu krvi

Sju Sanguan je radio kao raznosač čaura u gradskoj predionici svile, ali tog dana je otišao da poseti dedu na selu. Dedi zbog godina beše oslabio vid, pa nije znao ko to stoji na vratima. Pozvao je Sju Sanguana da mu priđe bliže i zagledavši se u njega upitao: „Sine, gde ti je lice?“. Sju…

Da li je svet na mestu?

Postoji jedna neosporna činjenica, svagda jednaka za sve: niko ne može unapred da zna svoju sudbinu, ono što mu je zapisano na rođenju, i tek sam život otkriva šta je kome suđeno. Jer zašto bi se inače sudbina zvala sudbinom… Tako je bilo oduvek od stvaranja sveta, još od Adama i Eve, prognanih iz raja…

Kada vreme počne da teče unazad…

Ima nešto u knjigama japanskih pisaca što me snažno privlači. Možda je to atmosfera koja ih neretko odlikuje – melanholična atmosfera puna neobjašnjive nostalgije. Možda je to hrabro i necenzurisano suočavanje sa tamom podsvesti. A možda je to najpre način na koji je fantastično prisutno u tim romanima – utkano u svakodnevicu, beskrajno isprepletano sa…