Legenda o nestanku

Tek na kraju prvog poglavlja sam shvatila da nešto nije u redu. Roman sam uzela sa police sa novim knjigama u biblioteci i kada sam počela da ga čitam pomislila sam da su greškom na tu policu stavili naučni rad. Jezik je zvučao kao da je izašao iz analitičke studije, precizno i odmereno, u fusnotama su dodata pojašnjenja a uz pojedine nazive stajalo je i njihovo ime na latinskom. Okrenula sam poslednju stranu, na kojoj su se nalazile informacije o autorki. Pisalo je kada je doktorirala i rečeno je da je bila zaposlena u Balkanološkom institutu SANU kao naučni savetnik. Zaista, bila bih u potpunosti uverena da je u pitanju naučna studija zalutala među fikcijom, da nije bilo jednoga – potpune apsurdnosti sadržaja i detinjeg prihvatanja natprirodnog i čarobnog koje ipak bolje pristaje beletristici.

Prvo poglavlje govori o tome da je obrazovni sistem u vreme pre Platona bio sačinjen od tri vrste obrazovanja koje su davali homeri, hironi i dorkasi. Za razliku od homera i hirona koji su bili davaoci sekularnog obrazovanja, dorkasi su se bavili belom i crnom magijom. Oni su se neko vreme bavili podučavanjem: birali bi pojedine učenike, dovodili u svoje sedište i prenosili im okultne veštine. I tako je bilo sve do jednog trenutka kada su svi oni netragom nestali. Ali, njihovo ime u istoriji se nije izgubilo, već se pojavljivalo u raznim vremenima i oblicima. Svako sledeće poglavlje govori o nekoj drugoj priči: o čudnovatom razgovoru dvoje ljudi u Zemunu u 16. veku, o Katarini Koen u Kotoru 17. veka, o razbojničkoj družini Bahr Al-Ghazal, Palmiri Ursuli D’Orso služavki u Dubrovniku i suđenjima ženama koje su počinile zločine u Beogradu 19. veka. Sve te čudnovate priče bogate maštom povezuju i objašnjavaju poslednja dva poglavlja, koja iznova pripovedaju o dorkasima sa kojima su nas upoznali prvi redovi knjige.

Roman “Dorkasi – Legenda o nestanku” Mirjane Detelić je na mnogo načina izvanredan. Priča je pametna i vešto smišljena; čim dođete do kraja knjige zaželećete da se vratite i da pojedine delove ponovo pročitate kako biste ih bolje razumeli. Ali još više zaslužuje divljenje to što svaka priča pruža istinsku radost čitanja – možda upravo onakvo oduševljenje koje su nekada, kada smo bili mali, izazivale priče koje su desile nekada davno, u nekim dalekim zemljama, priče o neobičnim ljudima i čudnovatim sudbinama. Priče pred san.

Naročito je zanimljivo kako je knjiga nastala – autorka je ispričala da je u šali  jednom prijatelju ponudila da, za opkladu, napiše kvazinaučni rad u kojem će sve biti čista izmišljotina, ali koji niko neće moći da prepozna kao bilo šta drugo osim čiste nauke. Sudeći prema mom premišljanju šta ja to čitam tokom prvih dve ili tri stranice čini mi se – da je njen drug prihvatio opkladu ona bi bez sumnje bila dobijena.

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s