Zamka čitanja jedne knjige

Koliko onih koji čitaju knjige uporno mašta o tome da pronađe savršenu knjigu za njih, knjigu koja u potpunosti odgovara načinu na koji oni razmišljaju, koja odgovara na njihove dileme i nade, posle koje njihov život više neće biti sasvim isti? Čini mi se da sam ja uvek u potrazi za nekom takvom knjigom, a nekada se dešavalo i da sam ih i pronašla, knjige-utehe, knjige-meleme, knjige-koje-su-bile-tu-za-mene-kada-mi-je-to-bilo-potrebno.

Roman „Novi život“ Orhana Pamuka, dovodi ovu svakodnevnu pojavu u životima čitalaca do ekstrema.

pjimage (13).jpg
Na slici je prikazano izdanje knjige Novi život na francuskom, engleskom i nemačkom jeziku. Knjiga je prvi put izdata 1994. godine, a sa turskog je za Geopoetiku preveo Ivan Panović. Drugi romani Orhana Pamuka uključuju roman Tiha kuća i Zovem se crveno.

 

On počinje upravo tako što glavni lik pronalazi knjigu koja mu iz korena, silovito i nepovratno, menja život:

„Jednog dana pročitao sam jednu knjigu i čitav mi se život promenio. Već na prvim stranicima, toliko sam je snažno doživeo da sam pomislio kako mi se telo odvaja i udaljava od stolice na kojoj sam sedeo i stola za kojim sam čitao.“

Od te prve stranice, prikazana je promena u životu glavnog lika i promena drugih koji su čitali istu knjigu. Ta promena nalik je nezdravoj i surovoj opsesiji i u biti sadrži i nezajažljivu čežnju ka smrti. Odmah pošto pročita knjigu, glavni lik se i zaljubljuje, što čini još jednu nezdravu opsesiju koja obeležava njegove dane. A zatim sledi dugo putovanje autobusima širom Turske.

Prvih stotinu strana knjige nije nimalo lako čitati. Novi život bi mnogi nazvali postmodernističkim romanom, ili možda čak i ne romanom, već parabolom. Pošto ono šta se u romanu događa nije ključno, u prvoj polovini knjige gotovo da izostaje svaka radnja, dijalog, zaplet, a to je pak ono što će mnoge čitaoce odbiti. Pa ipak, ako se taj prvi deo uspešno prebrodi, drugi deo knjige sadrži i uzbudljiva otkrića.

Na kraju krajeva, jedna od najvećih čari Pamukovog romana jeste što opisuje zamku čitanja jedne knjige. I u našem trenutnom svetu je vidljivo da je opijenost jednom knjigom i jednom idejom povezana sa strahovitim krvoprolićima. Kao što to kaže Danilo Kiš u priči „Psi i knjige“, „mnoge knjige nisu opasne, opasna je samo jedna… čitanje mnogih knjiga dovodi do mudrosti, a čitanje jedne jedine do neznanja naoružanog mahnitošću i mržnjom“. Ma koliko svako od nas čitalaca maštao da naiđe na onu jednu savršenu knjigu, verovatno je najbolje da umesto toga samo čitamo mnogo, mirno zadovoljni blagim nesavršenstvom svakog pojedinačnog romana.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s