Nemi dijalozi u romanu Tiha kuća Orhana Pamuka

Često se raznežim kada na nekom stolu, ormaru ili zidu vidim napisano nečije ime. Kao da neko želi da kaže da je bio ili bila tu, da je njegova ili njena odeća bila u tom ormaru, knjige na stolu, da su živeli u blizini tog zida. A žele to da kažu upravo zato što je besmisleno i bezilazno – naravno da se njega ili nje vrlo brzo neće sećati, ali njima je utešno da znaju da tamo negde piše njihovo ime.

Eto, na to me je podsetilo ono što je uradio Orhan Pamuk u romanu Tiha kuća, kada je jedan od likova u romanu saznao od suseda da se Ševket oženio a da Orhan piše roman (Ševket je ime brata Orhana Pamuka). Takođe, u jednom momentu postoji jedan stvarni nadrealni trenutak kada Pamuk piše sledeće:

„Razmišljao sam o tome da su pobeda i poraz samo reči, ona u koju veruješ dolazi i na kraju te pronalazi. Kao što pišu u romanima. Osećao sam da je svemu kraj. Možda u Orhanovom romanu postoji takva rečenica.“

To me je odmah podsetilo na roman Zovem se crveno u kome su takođe prisutni i Orhan i Ševket ali i njihova majka Šekure.

pjimage-11
Tiha kuća Orhana Pamuka objavljena je prvi put 1980. godine i to je drugi Pamukov roman. Roman je sa turskog jezika prevela Mirjana Marinković, a izdavač je Geopoetika. Na slici je prikazano špansko, američko i italijansko izdanje knjige.

Još nešto je zajedničko ovom romanu i knjizi „Zovem se crveno“, a to je zadivljujuća upotreba višestrukih perspektiva. U ovom romanu pratimo nekoliko pripovedača – glas Fatme, ostarele udovice i vlasnice tihe kuće, Redžepa koji brine o njoj, glas njenih unuka Metina i Faruka koji dolaze u redovnu letnju posetu svojoj baki i glas Hasana, Redžepovog sinovca. Perspektiva koja nedostaje jeste glas Nilgun, koja je takođe Fatmina unuka i Metinova i Farukova sestra, ali ona je prisutna u dijalozima u brojnim poglavljima.Radnja se odvija u mestu nedalekom od Istanbula, tužnom i malom mestu bez puno dešavanja ali sa puno podela.

Unutrašnji monolozi  imaju počasno mesto u knjizi. Ipak, ovde su oni formulisani u vidu zamišljenog dijaloga sa osobama koje nisu tu. Metin i Hasan se obraćaju devojkama koje žele, Fatma se obraća svom pokojnom mužu, Faruk nemoj publici. Ti uporni i jednostrani dijalozi odaju nade i razmišljanja njihovih tvoraca – a pored toga sadrže i niz opravdanja, jer je neuporedivo lakše opravdati se u takvom dijalogu nego kada je osoba kojoj se pravdamo tu da nam protivreči i da nas ospori.

pjimage-12
Rusko, holandsko, poljsko i srpsko izdanje knjige (s leva na desno).

Politički kontekst je surov, podeljen i neumoljiv. Tu su desničari i komunisti, vernici i ateisti, nacionalisti i globalisti – čitav niz suprotstavljenih strana. Tiha kuća je Pamukov drugi roman, napisan 1983. godine. U prethodnih dvadeset godina, Turska je doživela tri vojna puča – 1960, 1971. i 1980. godine. Radnja knjige se odvija nekoliko nedelja pre poslednjeg u nizu – 1980. godine. Nezgodna i sumorna atmosfera, zategnutost međugeneracijskih odnosa – sve je to prisutno u romanu Tiha kuća. Pamukov roman vešto dočarava da čak i kada je dom naizgled tih, nezgodna bura nezadovoljstva ponekad ključa ispod njegove površine i svake sekunde može da se raspline.

Advertisements

2 Comments Add yours

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s