U naručju Levijatana – Pol Oster

Zamislite da neko počne da poziva sve vaše prijatelje, kolege i poznanike, sve osobe iz vašeg imenika, i da se raspituje kakva ste osoba. Ili, zamislite da se neko šunja po hotelskoj sobi u kojoj ste odseli i posmatra predmete koji vam pripadaju i pokušava da nasluti nešto o vama. Ko bi bila ta osoba sastavljena od raštrkanih utisaka i uspomena osoba iz vašeg imenika i ko je osoba sačinjena od nemih otisaka vaših osobina na predmetima koje posedujete? Da li ste  to vi? A ako niste, ko ste vi?

sophie-calle-address-book-3-friday-670

Umetnica Sofi Kale bavi se upravo ovakvim pitanjima i poduhvatima, od jednog od najranijih dela Imenik, preko dela Spavači u kome posmatra neznace kako spavaju, do opisanog dela Hotel…Osim što vreme provodi pričajući priče o neznacima i privremeno preuzimajući autorstvo nad njihovim životima, ona je i postala lik Marije Tarner u knjizi  Pola Ostera – Levijatan.

pjimage (10).jpg
Pol Oster – Levijatan. Knjiga je prvi put objavljena 1992. godine. Izdavač je Geopoetika.

Levijatan nas upoznaje sa piscem sa inicijalima P.A. Nakon što pročita vest u novinama o čoveku koga je raznela bomba, sa užasom shvata da je to njegov prijatelj, pisac Ben Saks. P. želi da ispriča priču o njemu pre nego što F.B.I. identifikuje, te sabira svoje uspomene o njihovom prijateljstvu zajedno sa nagađanjima kako bi napisao valjanu istoriju njegovog života. Evo prvih nekoliko rečenica:

„Pre šest dana, na sporednom putu u severnom Viskonsinu, jedan čovek odleteo je u vazduh. Svedoka nema, ali izgleda da je, dok je sedeo na travi kraj svog parkiranog automobila, bomba koju je sklapao slučajno eksplodirala. Prema upravo objavljenom izveštaju sudskih veštaka, čovek je ostao na mestu mrtav.“

Levijatan, mitološka neman, metafora je države u romanu Tomasa Hobsa. Levijatan Pola Ostera počinje sa citatom Emersona: “Nema države koja nije iskvarena.” Ben Saks pokušava da nađe odgovor na zao i neumoljivi autoritet države kroz niz neposlušnosti. Ako smo uvereni da postupci državnog aparata čine nažao individualnim pravima i slobodama, da li i na koji način treba da reagujemo? Saks to neprestano preispituje i tako postaje doživotni igrač u privatnom “valceru katastrofe“.

Po običaju, Pol Oster se bavi i pričama i piscima, ali ne samo piscima po zanimanju, već i svima nama koji rutinski stvaramo narative o sebi i drugima pokušavajući da iznova i iznova odgovorimo na pitanje ko smo to mi, kao što to čini Sofi u svojim uznemirujućim umetničkim delima. P. ne želi da policija bude autor Saksove priče, već želi da to (preko njega) bude sam Saks. Takođe, kao i uvek Oster je fasciniran nepostojanošću i neuhvatljivošću istine: uvek postoje paralelne interpretacije istih događaja, istina je nesaznatljiva a u krajnjoj liniji i nevažna – naše reakcije nikada nisu rezultat onoga što se dogodilo nego našeg objašnjenja, priče o tome šta se dogodilo.

Roman je krcat događajima i nalazi se negde na pola puta između krimi priče i studije karaktera, biografije izmišljene osobe. To ga čini pitkim ali istovremeno i dovoljno intrigantnim da unese živosti u hladne i tužne januarske dane.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s