Vežbanje vedrine na jezeru Komo

Znate li za one trenutke kada se izdvojite iz svog svakodevnog života, oslobodite se pohabanih navika i pobegnete od uobčajenih rituala? Bilo da su to praznici, godišnji odmor ili odsustvo zbog bolesti, takvi trenuci mogu da učine da uradite nešto drugačije nego inače, da pomislite nešto novo, da vidite život u nekom drugačijem ruhu. O takvim trenucima govori i roman Komo, Srđana Valjarevića.

Komo je veoma voljena knjiga. Od mnoštva pohvala, možda je najzanimljivije to da je izabrana je kao jedna od deset knjiga koje su ostavile najveći utisak na autorku bloga A year of reading the world, koja je godinu dana provela čitajući knjige iz svih krajeva sveta, a za knjigu autora iz Srbije odabrala upravo Komo.

pjimage (4).jpg
Tri izdanja romana Komo, koji je prvo put objavljen 2007. godine. Izdavač je Lom.

Roman govori o čoveku koji je pozvan da mesec dana provede u vili blizu jezera Komo kako bi radio na delu koje piše. Počinje ovako:

„Bio je utorak, bio je početak novembra, bio je sunčan i topao dan, i nikako nisam znao baš tačno, ni zbog čega, ni zašto, ni kako se to desilo, ništa nisam tada znao, ali eto, tako je bilo, našao sam se u tom avionu za Cirih, sedeo sam na svom sedištu, a u avionu švajcarske avio-kompanije. U Cirihu je trebalo da presednem u avion za Milano. To sam znao. U Milanu je trebalo da me sačeka vozač i da me prebaci do mesta Belađo, na jezeru Komo. To je bilo sve što sam znao.“

Tokom njegovog boravka on upoznaje različite goste vile, naučnike i umetnike, koji su tu da bi radili. Sa nekima od njih se slaže a sa nekima ne. Upoznaje i meštane konobaricu Aldu i Augusta. Sa Aldom se sporazumeva preko crteža, pošto ne govore isti jezik. Roman prati svaki od trideset dana koje provodi u Belađu. Svako poglavlje detaljno opisuje jutra, popodneva i večeri, bez zaobilaženja monotonih detalja svakodnevice, hrane i pića, uz minuciozno beleženje svih razgovora koje pisac vodi sa drugima.

Proveo sam celo prepodne u radnoj sobi. Nisam imao nikakve planove. Nisam imao nikakve želje. Bilo mi je dobro.

Na osnovu ovog opisa jasno je da se u romanu ne događa puno toga. Ipak, iznenađuje je to da i pored toga, veoma teško prekinuti čitanje ovog romana. Stranica za stranicom, otkriva čuda koja se dešavaju kada, izmešteni iz svog uobičajenog vremena i prostora, samo živimo, posmatramo svet i udišemo vazduh, kada, kako to kaže pisac, svakodnevno vežbamo vedrinu…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s