U carstvu fusnota

Nemali broj pisaca je vodio život koji je bio podjednako uzbudljiv i krcat događajima kao i romani koji su pisali. Stoga, ideja o pisanju biografija pisaca nije nimalo nova i iznenađujuća. Ono što jeste neobično u vezi sa biografijom pisca Leva Nusimbauma (poznatog i kao Esad Bej i Kurban Said) Orijentalista jeste to što je ona protkana komentarima na istorijske događaje koji su povezani sa njegovim životom. Čitati Orijentalistu slično je slušanju priče koju vam saopštava osoba sklona napadima digresija, očarana literarnim stranputicama. Ovo je i njen šarm za ljude koji vole digresije i fusnote, i njena neoprostiva mana, za ljude koji ih ne vole.

„Jednog hladnog decembarskog jutra hodao sam lavirintom uskih bečkih uličica u susret čoveku koji je obećao da će rešiti misteriju Kurbana Saida“.

Ovako počinje priča o jednom neobičnom životu. Tom Rajs u jednom intervjuu kaže da ono što ga privlači pisanju biografija jeste mogućnost da ispriča pripovest o osobi koja je proživela važne istorijske događaje na neočekivan način i da tako učini da istorija čitaocima bude isto toliko sveža i nova koliko i dnevne vesti. U slučaju Leva Nusimbauma, želeo je da ispriča priču o „jevrejskom piscu koji je iznovao kreirao sebe kao muslimanskog princa i postao pisac bestselera u fašističkoj Evropi“.

pjimage (3).jpg
Dve fotografije Leva Nusimbauma o kome govori knjiga Orijentalista, autora Toma Rajsa. Knjiga je prvi put objavljena 2005. godine a preveo je Vladan Stojanović. Izdavač je Vulkan.

I tako je cela knjiga, osim Levove biografije ujedno i dnevnik davno prošlih događaja i mesta koja više ne postoje. Na primer, Rajs priča o zemlji u kojoj je zbog mračne ekonomske situacije papirni novac bio štampan samo sa jedne strane da bi se uštedelo na mastilu, o omladini u predratnoj Nemačkoj koja čita knjige koja će im olakšati prihvatanje nacionalsocijalizma, o Azerbejdžanu kao prvoj uspešnoj demokratiji u islamskom svetu, u kojoj su, prvi put u istoriji muslimanskog društva, žene dobile pravo glasa…Rajs priča o šalvadarima, vođama karavana u pustinji, koji zakopavaju vekne hleba u pesak za nadolazeće karavane koji su mogli trpeti zbog oskudice hrane, o tome da je Ataturk postavio za kalifa čoveka koji je mnogo čitao nemačke i francuske filozofe i koji je politiku smatrao neukusnom, kao i o tome da se u Nemačkoj od 1890. godine objavljivao antisemitski leksikon sa spiskom Jevreja. Ovakvih detalja ima bezbroj, a gotovo svi su i neodoljivo zanimljivi i lepo napisani. Recimo, opis Persije je gotovo savršeno slikovit:

„Kraljevstvo kajarskih šahova ličilo je na istorijsko utočište u kom su ljudi živeli ispod smokava i orhideja, destilujući ruže u dragocene parfeme, tkajući tepihe, čuvajući hareme i pišući poeziju“.

Aplauz Tomu Rajsu bi mogao da usledi i zbog načina na koji je opisivao karakter Leva Nusibauma, pažljivo i odmereno, uz mešavinu bajki koje je Lev pričao samom sebi i drugima i i argumentovane komentare koji sadrže preko potrebnu dozu opreza.

1-Lev-Nussimbaum.jpg

To je pre svega priča o dečaku i mladiću očaranom knjgama:

„Levovo obrazovanje oslanjalo se na ogromnu kućnu biblioteku, zaostavštvinu njegove majke. „Niko nije dirao knjige dok nisam naučio da čitam“, prisećao se. „Tada sam dobio ključeve, i čitao sam šta sam hteo. Nikome nije bilo dozvoljeno da me uznemirava. Otac mi je rekao da je to moje nasledstvo i da sa njim mogu činiti šta mi je volja.“ Sećao se sveta sačinjenog od knjiga, knjiga, knjiga koje su bile sve što mu je od majke ostalo.“

Ljubav prema knjigama je tolika da se čak pominje da je čitao Don Kihota dok se sa ocem nalazio na brodu koji je polako tonuo zbog pukotine u trupu. Takođe se opisuje kao osoba sa neverovatnom radnom sposobnošću i moći koncentracije. To se vidi i prema tome što je dve godine istovremeno pohađao srednju školu i univerzitet, ali i po tome što je sa samo 24 objavio prvu knjigu a zatim objavio toliko puno knjiga da ga je izdavač i pored 17 bestelera molio da ne objavljuje previše knjiga i da pravi pauze od barem godinu dana između dve knjige. Knjige su obeležile i njegov privatni život, s obzirom na to da se venčao sa Erikom, „koja je volela pisce, a naročito čuvene pisce“.

97267192.jpg
Esad Bej sa suprugom Erikom u poseti njenim roditeljima.

Iako mi se dopala Rajsova zbirka digresija i fusnota o istorijskim događajima, lična priča o piscu-zaljubljeniku-u-knjige mi se svidela još više. Lepa vest je da je Rajs objavio još jednu knjigu i to ponovo o piscu. Ovog puta je to Aleksandar Dima. Nažalost, ta knjiga još uvek nije prevedena. Ali, jedna knjiga Leva Nusimbauma (pod imenom Kurban Said), jeste prevedena i to je Ali i Nino. Ne znam da li i ostali čitaoci Orijentaliste to osećaju, ali ja imam snažnu želju da pročitam ovu knjigu. Možda će mi na taj način i nestvarni Levov život biti još malo bliži.

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s