Imala sam farmu u Africi…

U Budimpešti ima jedan mali restoran koji je postao poznat po tome što pravi jela koja su inspirisana knjigama. Zamišljeno je da nazivi jela i njihova dekoracija odslikavaju duh i atmosferu različitih knjiga. Prošle sedmice je to bila knjiga predstavljena Zebra sosom, Banana supom, jelom koje se zove Savana i dezertom (čokoladne trufle sa kafom i mus sa kruškom) po imenu Bela žena u crnoj Africi. Bila je to knjiga „Moja Afrika“, spisateljice Karen Bliksen.

Karen_Blixen_Volt_egy_farmom_Afrikaban.jpg

  • Moja Afrika, Karen Bliksen (pseudonim Isak Dinesen)
  • Godina izdanja: 1937.
  • Prevodilac: Radoš Kosović
  • Izdavač: Geopoetika

Knjiga počinje divno, kao obećanje dato čitaocima da ih čekaju primamljive priče:

Imala sam farmu u Africi, u podnožju planina Ngong. Linija ekvatora protezala se preko visije dvadeset i pet milja severno, a moja farma ležala je na dve hiljade metara nadmorske visine. Usred dana čovek se osećao kao da se vrlo visoko popeo i približio suncu, mada su popodneva i večeri bile bistre i sveže, a noći hladne.

pjimage (38).jpg

Roman govori o vremenu, nekada davno, kada je na plantaži kafe nadomak Najrobija, živela jedna Dankinja. Moto kojim se ona vodila bio je Equitare, Arcum tendere, Veritatem dicere, ili drugim rečima Jahati, gađati lukom i govoriti istinu. U romanu se opisuju događaji koji su se zbili u vremenu kada je spisateljica živela u Keniji, od 1914. do 1931. godine. Iako je deo tog vremena tu živela sa suprugom, preko deset godina bila je sama i sama upravljala plantažom.

Memoari su podeljeni u pet poglavlja, od kojih se svako bavi određenom temom povezanom sa njenim životom na farmi, opisujući razne zgode i nezgode, slučajna i sudbonosna poznanstva, običaje Kikuja, Masaija i Somalijaca, divlje životinje i duboka prijateljstva. Iako sa puno nežnosti i detalja slika događaje iz svog života, Karen Bliksen dosta toga ličnog izostavlja, što roman čini oštro suprotstavljenim čuvenom filmu: njen suprug se samo ovlaš spominje, a afera sa Denisom Fič Hatonom se može samo naslutiti po toplini i ljubavi sa kojom priča o njemu. Zapravo, ova knjiga se pre svega bavi njenom plantažom i ljudima koji žive na njoj i predstavlja svojevrsan omaž njima. Pošto  zapravo nema radnju i sačinjena je od niza mestimično povezanih priča, veoma liči na nešto što bi prijatelji pričali uz kafu ili vino, kada se prisećaju raznih iskustava sa setom ili veseljem. Knjiga takođe liči na priče koje ste možda čitali kao mali, krcate avanturama i prepune opisa čudnovatih običaja iz dalekih zemalja. Sve to čini knjigu izvanrednom i gotovo nemogućim da se ne voli, a još jednu lepu recenziju možete naći ovde.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s