Univerzum Artura Bandinija

Radio sam svakojake poslove u losanđeleskoj luci jer mi je porodica bila siromašna, a moj otac mrtav. Prvi od tih poslova bilo je kopanje kanala, odmah po okončanju srednje škole. Noću nisam mogao da zaspim od bolova u leđima. Kopali smo na nekoj ledini, nigde nije bilo hlada, sunce je tuklo pravo s neba bez oblaka, i bio sam u toj rupi sa dvojicom bilmeza koji su kopali iz ljubavi, stalno se smejali i pričali viceve, smejali se i pušili neku krdžu.

O knjizi

pjimage (35).jpg

  • Naslov: Put za Los Anđeles
  • Pisac: Džon Fante
  • Godina izdanja: 1985.
  • Jezik na kome je napisana: engleski
  • Izdavač: Lom

Bandini kvartet. Zvuči kao ime muzičkog dela, kao ime za neku dečačku kliku ili neobični slatkiš. A zapravo to je naziv za četiri dela američkog pisca Džona Fantea, koja pričaju priču o Arturu Bandinu. Druga knjiga iz serijala je Put za Los Anđeles, koja je napisana još 1936. godine, ali je objavljena poslednja, posle autorove smrti. Na koricima knjige napisane su reči hvale koje je piscu uputio Bukovski. Ne volim Bukovskog, pa mi ni njegove reči o knjizi nisu puno značile, ali ima nešto neodoljivo šarmantno u načinu na koji Fante piše.

U ovom romanu nema puno radnje. Prve rečenice u knjizi citirane na početku ovog teksta otkrivaju sve što se u njoj dešava. Arturov otac je mrtav, te on kao veoma mlad mora da se bavi raznim poslovima kako bi izdržavao porodicu. Ti poslovi su jednolični i dosadni, od rada u prodavnici do rada u fabrici sardina, i on istinski mrzi to što mora da se njima bavi. U slobodno vreme fantazira o lepim ženama koje viđa na stranicima magazina, ili o gospođici Hopkins koja radi u biblioteci ili o ženi u čizmama koju je ugledao na ulici ili o raznim drugim ženama koje su mu okrznule maštu. Kada ne radi i ne sanjari – čita knjige i upušta se u čudnovate razgovore sa drugim ljudima u kojima ih nemilosrdno potcenjuje. Arturo Bandini ne čita laku literaturu, nikako. On jedino čita Ničea i Šopenhauera i Konta, ili knjige drugih pisaca od kojih su neke „toliko dosadne da mora da se pretvara da su fascinantne“. Međutim, on fraze i pojmove iz tih knjiga dobro pamti da bi se potom njima razbacivao u razgovoru sa drugim ljudima. Recimo, u jednom trenutku pita majku gde se nalazi Mona, njena sestra:

„U crkvi“, odgovorila je, a ja rekao: „Moja rođena sestra degradirana na sujeverje molitve! Moje najrođenije meso i krv! Opatica, bogomoljka! Kakvo varvarstvo!“

„Ne počinji opet“, rekla je. „Ti si samo dečak koji je pročitao previše knjiga“.

„To ti misliš. Očigledno patiš od fiksideja“.

Pobledela je.

„Od čega to?“

„Zaboravi“, rekao sam. „Nema nikakve svrhe razgovarati sa paorima, geacima i imbecilima. Inteligentan čovek vrši selekciju pri izboru svojih slušalaca“.

Po uzoru na neke od pisaca koje voli, žene nimalo ne štedi, tako da se dešava da komentariše kako ženski um ne bi shvatio neke od njegovih ideja. Često usputno citira velikane, ali to ponekad bude duhovito  – „nemam primedbi što bi rekao Čehov“ jedna je njegova opaska iz knjige. Neretko se dešava da u pokušaju da pokaže svoju elokventnost i nadmoć on sam kaže nešto smešno. Recimo, kada želi da uvredi jednog radnika sa kojim razgovara on mu u besu kaže da je „buržujčina proleterska“.

Arturo Bandini naravno želi da bude pisac i želi da piše o sebi. Ideja mu je da predstavi mladića koji je „basnoslovno siromašan“ i koji će biti „simbol svih muškaraca“. O veoma siromašnom mladiću koji odrasta u tužnim uslovima, bez ikakve nade, Fante jeste pisao u ovom romanu. Međutim, takođe je time opisao i neke od zabluda mladosti, kao što je neutemeljeno uverenje o sopstvenoj posebnosti i važnosti. Bandinija niko ne razume, ali ni on nikako da shvati da uporno svojim postupcima povređuje ljude oko sebe, bespotrebno i ružno, kao i da ponekad svi mi moramo da radimo i ono što ne želimo i da prihvatimo odgovornost koju imamo bez snebivanja. Možda je to odustajanje od ideala i pomirenje sa nepravdom, a možda je to samo odrastanje. Pa ipak, povrh svega toga, Bandini je usamljen i siromašan dečak koji odrasta u beznadežnom okruženju. I to što njegova nemerljiva tuga izbija iz jednostavnih Fanteovih rečenica čini ovo  štivo nezaboravnim.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s