O mračnim senkama i tužnim ženama

Kada sam imala petnaest godina,  pala sam sa  jednog potkresanog drveta kraj raskrsnice autoputa. Moje telo nosi uspomenu na tu dečju ludoriju.

pjimage (34).jpg

O knjizi

  • Naslov: Moja senka
  • Pisac: Kristina Falkenland
  • Godina izdanja: 1998.
  • Jezik na kome je napisana: švedski
  • Prevodilac: Danica DikovićĆurguz
  • Izdavač: Dereta

Svako od nas, baš svako bez izuzetka, ima svoju senku. Senka je tamni deo naših misli sačinjen od bezosećajnih i opakih impulsa i želja koje nikome ne bismo smeli da priznamo, naš dobro prikriveni gospodin Hajd. O senki najradije ne mislimo, ili kao što bi rekao Jung koji je i upotrebio taj termin: „To je zapravo nešto strašno da čovek ima i jednu senku kao tamnu stranu koja ne krije samo sitne slabosti i estetske nedostatke, već se sastoji od upravo demonske dinamike“. Nije često da neko o ovoj demonskoj dinamici govori ili piše, ali pojedini pisci se nje ne plaše i smelo je razotkrivaju. Kao što nije lako da priznamo da imamo senku, nije lako ni čitati od njoj tako da su ovakvi romani ponekad i mučni i teški, kao gorka pilula od koje nam neće biti bolje.

Roman Moja senka je priča o ženi satkana gotovo isključivo od njenih mračnih impulsa i ružnih postupaka. Knjiga govori o njenom braku sa čovekom koji je još uvek zaljubljen u bivšu suprugu koja je preminula. Važan deo knjige čini i opis njenog odnosa sa pastorkom, Kornelijom. Sa jedne strane ona je sa njom veoma prisna a sa druge  strane joj očajnički zavidi na mladosti i šansi za ljubav koju ona sama nije imala. Tako joj ona u jednom trenutku kaže: „Slušaj Kornelija. Smiri se. Život je duži, manje sadržajan, siromašniji i običniji nego što ti sada misliš“. Ova rečenica vešto sažima i njen odnos prema životu, koji je osuđena da provodi usamljena i nevoljena.

Nikada ne treba zaboraviti da čovekova senka nije bezopasna. Kao što to Jung napominje „ako pustimo da ovo bezazleno biće formira masu, onda iz toga u danom slučaju nastaje razbesnelo čudovište, pri čemu je svaki pojedinac samo još najsitnija ćelija u telu monstruma, gde on hteo ili ne hteo mora da učestvuje u krvavom bestijalnom zanosu i da ga čak i potpomaže“. Ovakva je otprilike i sudbina glavne junakinje, što na kraju čini gotovo nemogućim da se sa njom imalo saoseća.

Da li je ova knjiga za tebe?

Da, ukoliko želiš da čitaš knjigu:

  • Koja govori o mračnoj strani ljudske prirode, o usamljenosti, o užasavajućim postupcima i ružnim mislima.
  • U čijim opisima i priroda, more i prostranstva Švedske, imaju važnu ulogu.

Da li je napisana slična priča?

delfi_bazen_joko_ogava.jpglicno_iskustvo_vv.jpg

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s