Magija svakodnevice u esejima Čarlsa Simića

Kad sam bio mlađi, retko sam pamtio svoje snove i često sam tvrdio prijateljima da uopšte i ne sanjam. Možda zato što sam retko odlazio na spavanje dok se potpuno ne izmorim, a onda sam padao u dubok san iz kojeg sam se budio kao iz mrtvih. Retko sam mogao da se seti nekog sna. Zbog mračnog ambijenta i idiotskih zapleta ti snovi su ličili na filmove braće Marks; neki prizori iz prethodnog dana izmešani sa starim sećanjima, plus neke strašne stvari i tu i tamo malo pornografije, da ne bude dosadno.

  • Gledaj dugo i netremice, Čarls Simić, 2013 (prevodioci: Ivica Pavlović, Vesna i Draško Roganović; izdavač: Arhipelag)
  • Sadrži niz interesantnih zapažanja o temama o kojima si razmišljao/la, kao što su snovi, i temama o kojima možda još uvek nisi puno razmišljao/la kao što su beskućnici ili kongresmeni u SAD-u.

Ponekad mi se čini da smo svi mi jedna mala zbirka eseja. Ponekad su ti eseji neispričani i privatni, uvežbane priče koje šapućemo samo sebi i nikome više dok promišljamo o svetu i ljudima. Katkad su to ipak pisani ili usmeni razgovori, živa svedočanstva naše budnosti i pronicljivosti pred drugima. Ako bilo koji predmet gledamo dugo i netremice, možda ćemo u njemu i naći neki smisao vredan prepričavanja. U Simićevoj zbirci eseja, predmeti koji se gledaju i o kojima se priča su zbilja raznoliki – od grubosti i neosetljivosti političkog vrha i tegobi siromašnih do živih snova i upečatljivih filmova iz detinjstva. Čitajući ih, gotovo da se osećate povlašćeno što pisac razgovara sa vama i otkriva vam svoje misli, toliko su intimne i perceptivne njegove rečenice.

Zbirka je podeljena u pet poglavlja. Prvo poglavlje Zamke sećanja obuhvata strahovita suočavanja sa starenjem i iscepkana sećanja na detinjstvo. Pored toga sadrži i osvrt na neobjašnjiva sećanja – na ljude koje smo godinama ranije videli u prevozu, na prvi put kada smo probali neko jelo koje nas je oduševilo, na beskućnike koje smo sreli nekada na ulici, na kupatila u kućama koje smo posetili, na iznurujuću dosadu… Drugo poglavlje nosi neobičan i zanimljiv naziv – Vlastita kinoteka. Kao što na to ime ukazuje tu su sećanja na prve pokretne slike koje je pisac gledao u bioskopu i voleo, ali i na snove kao privatne filmove, na ruševine bioskopa u njegovom susedstvu i na posao kojim se bavio kao mladić a na kojem je ponekad satima zurio u umetničke fotografije. Zbogom spokoju, što je ime trećeg poglavlja, povezuje razmišljanja o Sjedinjenim Američkim Državama, kao zemlji bez biblioteka u dobu neznanja – u kojem se ta zemlja i odluke ljudi koji je vode oštro kritikuje. Ta kritika je ipak kritika iznutra, kakvu mogu saopštiti samo oni koji žive u nekoj zemlji, prinuđeni da budu njeni građani i da svakodnevno podnose torturu jutarnjih i večernjih vesti. Četvrto poglavlje, Zimski filozofi, pažnju usmerava na mudrosti napisane u nekoliko rečenica na razglednicima, na beleženje usputnih zapažanja u sveščicama, i na čudnovat život Emila Siorana. Poslednjem peto poglavlje, naslovljeno je kao pitanje Zašto i dalje pišem poeziju pruža nekoliko pametnih zabeleški kao svojevrsnih odgovora na to nemoguće pitanje.

Povodom izlaska ove knjige Čarl Simić je dao interesantan opis eseja:

„Ovi eseji bave se mnoštvom tema i pisani su u toku sedam godina. Svi ti tekstovi sada su sakupljeni i pretvoreni u knjigu zahvaljujući mom izdavaču u Beogradu. Mnogo ovih tekstova koje sam napisao u vezi su sa mojim životom, tako da se čine kao delovi nekakve autobiografije. S druge strane, društvo u SAD je visoko polarizovano. Nejednakost u prihodima između bogatih i nas, svih drugih, toliko je velika da naš politički sistem više niti funkcioniše niti se može popraviti. Neki se veoma uznemire zbog mojih tekstova i siguran sam da bi voleli da me zadave, samo kada bi mogli. Neki drugi, moji čitaoci, vole me upravo zbog onog o čemu govorim i pišem“.

Interesantne recenzije ove knjige mogu se naći ovde http://marjanovicbojan.blogspot.rs/2014/03/privatni-muzej-carlsa-simica-prikaz.html i ovde http://www.seecult.org/vest/iskustvo-poezije-kao-sredstva-uosecavanja-sveta.

Jedan od eseja iz knjige, po kome je ona i dobila naziv Gledaj dugo i netremice, može se naći ovde http://pescanik.net/gledaj-dugo-i-netremice/.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s