Setna obeshrabrenost svetom

Već duže vreme nagomilavam mnoge nedoumice, mučne nedoumice oko sadržine ove vrste testamenta koji su me toliko puta nagovarali da objavim; odlučio sam da to konačno učinim. Kažu mi: „Imate obavezu da ga završite, mladi ljudi su obeznađeni, nespokojni su i veruju u vas; ne smete ih izneveriti.“ Pitam se da li zaslužujem to poverenje, imam ozbiljne mane koje oni ne poznaju, pokušavam da se izrazim na najfiniji način kako ih ne bi povredio, jer im je potrebno da imaju veru u nekog usred ovog haosa, ne samo u ovoj  zemlji već i u čitavom svetu.

pjimage (28).jpg

O knjizi

  • Naslov: Pre kraja
  • Pisac: Ernesto Sabato
  • Godina izdanja: 1998.
  • Jezik na kome je napisana: španski
  • Prevodilac: Bojana Kovačević
  • Izdavač: AED studio

Čini mi se da je ovo jedna od knjiga koju neizbežno čeka sudbina da je čitaoci širom sveta čitaju sa olovkom u ruci, neumorno podvlačeći rečenice koje žele da sačuvaju od zaborava. Tako je i moj primerak knjige, pozajmljen iz biblioteke, išaran grafitnom olovkom. Zašto je to tako? Pre svega, ova knjiga je na pola puta između memoara i eseja. Sa jedne strane, počinje kao da su u pitanju memoari – sadrži sećanja na nastavnike koji su piscu ostali u sećanju, put koji je prešao od naučnika, fizičara do umetnika, pisca, njegovu ranu zanesenost komunizmom i čežnjivo tužne uspomene o porodici. Ostali delovi knjige, sa druge strane, čine gorki prezir prema uništavanju planete, nepoštovanju osmočasovnog radnog vremena i davanju novca za oružje umesto za gladne kao i duga razmišljanja o obeshrabrenosti svetom. Stoga se knjiga čita kao mozaik sećanja i razmatranja, napisana pre svega za mlade koji bi mogli nešto da promene i da učine stvarnost barem malo svetlijom.

Verujem da će nemali broj čitalaca uzeti ovu knjigu sa polica kako bi saznali više o njegovom pisanju i razlozima zbog kojih je napisao romane koji su ga proslavili. Mora se nažalost priznati da takvih odlomaka u ovoj knjizi ima veoma malo, verovatno zato što to i nije bila namera pri njenom pisanju. Ipak, nezaboravni su pasusi u kojima se Sabato seća rečenice svog profesora „Tamo gde završava gramatika počinje velika umetnost“, ili u kojima oživljava reakcije na svoj roman Tunel i beleži jedan od negativnih komentara: „Zar jedan fizičar da napiše roman!“ Lepota ove knjižice je i u lucidnim zapažanjima o svakodnevici, kao što su to sledeće rečenice:

„Još jednom sam se zadivio kako u detinjstvu vreme polako teče, kao da miruje. … Ova sporost od detinjstva čini najplodniji i naranjiviji period, kada deca osećaju spokojstvo drveća i klijanje iz zemlje. Žive u vremenu koje se ne završava: koliko ima do dolaska Božića; koliko ima do mog rođendana? Za njih prošlost ne postoji a budućnost je nevidljiva. I tada je svaki dan večan.“

Da li je ova knjiga za tebe?

Da, ukoliko želiš da čitaš:

  • Memoare pisca.
  • O razmišljanjima i sećanjima pisca romana Tunel i O junacima i grobovima.
  • Knjigu koju vredi čitati sa olovkom u ruci.

Samo za radoznale

Članak o Ernestu Sabatu u Vremenu – Doživeti stotu

Prati blog preko platforme Bloglovin

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s