Zapisi o prodavcu krvi

Sju Sanguan je radio kao raznosač čaura u gradskoj predionici svile, ali tog dana je otišao da poseti dedu na selu. Dedi zbog godina beše oslabio vid, pa nije znao ko to stoji na vratima. Pozvao je Sju Sanguana da mu priđe bliže i zagledavši se u njega upitao: „Sine, gde ti je lice?“. Sju Sanguan mu reče: „Deda, nisam ti ja sin, nego unuk, a lice mi je ovde.“

pjimage (25).jpg

  • Knjiga puna referenci na događaje kao što su kampanja industrijalizacije Kine – Veliki skok napred, glad u Kini u periodu 1959-1962. godine i Kulturna revolucija.
  • Napisana jednostavnim i razumljivim rečenicama, te je laka za čitanje.
  • Puna opisa porodice, žrtava koje se zbog nje čine i lepote zajedništva.

Zapisi o prodavcu krvi, Ju Hua

  • Godina izdanja:1995.
  • Prevodilac: Zoran Skrobanović
  • Izdavač: Geopoetika

Prodavac krvi iz naslova je Sju Sanguan, koji jednog dana sazna da može da proda krv za trideset i pet jena. Od tada, prodaje krv da bi dobio novac za važne životne događaje kao što su: 1) venčanje, 2) vraćanje dugova, 3) sprečavanje izgladnjivanja porodice i 4) lečenje dece. Prodaja krvi je i nit koja povezuje velike lične događaje Sju Sanguana i velike istorijske događaje, kao što su trogodišnja glad i Kulturna revolucija. Šta to znači krv  postavlja se i kao lično pitanje kada Sju Sanguan počinje da sumnja da li je jedan od njegove trojice sinova njegov rođeni sin, a i kao socijalno pitanje kada se postavlja dilema koliko puta treba dati krv da bi se prikupio novac za lečenje deteta koje će inače u bolnici biti ostavljeno da umre. Knjiga je posvećena i bračnim nesuglasicima Sju Sanguana i Sju Julan, lepotice koja prodaje uštipke i žali se na bračne tegobe svim susedima, ali i tome kako je lako bilo optužiti nekoga da je kontrarevolucionar ili nekažnjeni zemljoposednik tokom Kulturne revolucije i tako zauvek promeniti njegovu ili njenu sudbinu.

Knjiga se može čitati bez imalo napora, a sa izuzetnom lakoćom se pripoveda i o najtežim događajima. Naročito je osoben način na koji se pripoveda o istorijskim sistemskim promenama. Da se dogodilo nešto krupno ili strahovito najčešće se sazna iz monologa Sju Sanguana, koji samo razmišlja o tome kako će se to njega lično ticati. Ipak, čini se baš zbog toga što se posmatra kroz prizmu ličnog, kritika politike uspeva da se savim neosetno provlači kroz napisane reči. Iz Sju Sanguanove lakoće rezonovanja isplivava i glupost i nesusivlost pojedinih političkih odluka. Tako, komentarišući 1958. godinu koja je prethodila velikoj gladi, Sju Sanguan kaže svojoj ženi „A znaš li zašto moramo da topimo čelik? Zato što je čelik za državu isto kao i žito. Država se njime hrani kao pirinčom, žitom, ribom ili mesom…“. U slučaju Kulturne revolucije, on joj saopštava: „Slušaj ovo: veliki vođo, veliki učitelju, vrhovni komandante, veliki korimilaru, živeo nam deset hiljada godina! To je ukupno trinaest reči i moraš da ih izgovoriš u jednom dahu, bez uzimanja vazduha. A znaš li zašto? Zato što je došla Kulturna revolucija. Kulturna revolucija traje li traje, a ja tek sada počinjem da shvatam i šta ona znači. To ti je, u stvari, vreme za ličnu osvetu“. Kao što je prevodilac napisao u odličnom tekstu na kraju knjige, ona u stvari opisuje „intimnu stranu revolucije“.

Pored tegoba istorije, ovo je knjiga i o porodici i o zajedništvu, o tome šta znači biti tu za nekoga uvek. Iako opisuje porodičnu ljubav u doba nedaća, nikada nije skliznula u patetiku već ostaje u svetu dirljivih i sentimentalnih scena. Tako Sju Sanguan u vreme najveće gladi, odlučuje da počasti svoju decu tako što će svakom od njih „ustima spremiti neko jelo“ odnosno ispričaće im kakvog je ono ukusa, a oni će ga „pojesti ušima“. Meni su takve scene kojih je bilo nekoliko, bile setno lepe, a kada sam čitala jednu od njih, prvi put posle dužeg vremena mi se desilo da sam čitajući knjigu dospela blizu suza.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s