O tajnovitim nemirima tuge

„Već sam bio ovde“, rekoh. Bio sam ovde sa Sebastijanom pre više od dvadeset godina, jednog vedrog junskog dana, kada je iz jaraka nadirao slatki miris medunike i vazduh bio težak od raznih mirisa leta. Bio je dan osobitog sjaja i, premda sam tamo odlazio mnogo puta, uvek drugačijeg raspoloženja, moje se srce tokom poslednjeg boravka vratilo onom prvom“.

pjimage (29).jpg

O knjizi

  • Naslov: Povratak u Brajdshed – Svete i ovozemaljske uspomene kapetana Čarlsa Rajdera
  • Pisac: Ivlin Vo
  • Godina izdanja: 1945.
  • Jezik na kome je napisana: engleski
  • Prevodilac: Aleksandar Marinković
  • Izdavač: Centar za izučavanje tradicije Ukronija

Već duže vremena sam želela da pročitam ovaj roman i naposletku sam ga dobila na poklon. Da sam odlučivala na osnovu opisa na poleđini knjige, moguće je da je nikada ne bih pročitala, pošto zvuči isuviše pretenciozno. Naime, evo šta piše: „Povratak u Brajdshed opisuje život engleske aristokratske katoličke porodice, atmosferu Oksforda dvadesetih godina XX veka i život studenata homoseksualca kojima je bilo dopušteno da unište sami sebe kako bi svojim prijateljima priuštili malo glamura u svetu siromašnih i potlačenih“. Opis jedva da ima nešto zajedničko sa samim romanom. Povratak u Brajdshed se zapravo sastoji iz nekoliko delova. Prvi deo knjige Et in arcadia ego, zaista je posvećen životu studenata i atmosferi Oksforda. U tom delu knjige svakako je opisano blisko prijateljstvo dva muškarca – Čarlsa Rajdera i Sebastijana Flajta, ali ništa nije doslovno rečeno o tome da li su bili u romantičnom odnosu ili ne, a meni se čini da to i nije zbilja važno. Knjiga se sastoji iz još dva dela – Napušteni Brajdshed i Trzaj udice, koji ne prate više Čarlsa Rajdera kao studenta, već kao odraslog umetnika, koji još uvek gaji zanos i privrženost prema Sebastijanovoj porodici.

Čini mi se da je Povratak u Brajdshed priča o pripadanju i priča o detinjstvu. O opčinjenosti porodicom više klase, njihovom šarmu i nenamernoj privlačnosti, njihovoj nemirnoj tugi i snažnoj vernosti. Ova knjiga je i o detinjstvu, utoliko što su svi likovi u njoj neporecivo oprhvani nasleđem detinjstva – Sebastijan sa svojom beskrajnom naivnošću i igračkom – medvedom Alojzijem od koga se ne odvaja, Džulija sa ranim uspomenama katoličke vere i prvim utiscima o grehu, Čarls sa neproživljenim detinjstvom u okrilju porodice zbog čega nezajažljivo za njom traga. Prvi deo je sav posvećen mladosti – žudnji mladosti i nostalgiji za njom.

Polet, plemenita osećanja, iluzije, očajanja, sve tradicionalne odlike mladosti – sve osim žudnje – dolaze i odlaze sa nama u životu“..

Čak i u prevodu, stil ovog pisca je jedinstven. Na momente je isuviše raskošan i preteran, na momente originalan i dirljiv. U svakom slučaju, kao da je stvoren za čitanje i uživanje. Tako, u knjizi ima finih uvida u promene osećanja: „Pre jednog sata“, pomislio sam, „na zalasku sunca sedela je i u vodi okretala svoj prsten i brojala srećne dane; sad, pod prvim zvezdama i poslednjim sivim šapatom dana, sav taj tajnovit nemir tuge!“ Čak su i pojedini delovi rečenice neodoljivo simpatični – u knjizi je smeh proglašen za osnovnu valutu dobre volje, na primer. Pošto knjiga vrvi od ekcentričnih i originalnih osoba, na momente je i dirljivo duhovita: „Moramo li da se opijamo svake noći?“ pitao je Sebastijan jednog jutra. „Da, mislim da moramo.“ „I ja tako mislim.“ glasi jedan od razgovora Sebastijana i Čarlsa.

Odavno nisam čitala knjigu koju nisam ovako mogla da ispustim iz ruku kao što je slučaj sa ovom knjigom, a čim sam je pročitala, samo sam poželela opet da je čitam…

Da li je ova knjiga za tebe?

Da, ukoliko želiš da čitaš knjigu koja:

  • Govori o prvoj polovini dvadesetog veka u Engleskoj, o aristokratskoj katoličkoj porodici i mladiću koji je opčinjen njom. Prevod na srpski jezik sadrži mnoštvo fusnota koje detlajno obrazlažu pojedine reference iz tog perioda.
  • Opisuje mnoštvo zanimljivih osoba. Sve do jedne osobe iz romana su iskoračile iz korica ove knjige. Čak se i likovi kojima je posvećeno najmanje reči, čine stvarnim i kao da imaju svoj život i van romana.
  • Prati sudbinu jedne porodice kroz vreme.
  • Ima pomalo neobičan stil pisanja, pun opisa i prideva.

Da li je napisana slična priča?

Sigurno je da ima sličnijih priča po radnji od Velikog Getsbija Skota Ficžeralda. Ali dok sam nastojala da se setim koja knjiga koju sam pročitala ima nešto slično Povratku u Brajdshed, ovaj roman mi je odmah pao na um. Čini mi se da je atmosfera, nostalgična i čežnjiva, bliska ovoj, kao što je to vremenski period i način pripovedanja.

Samo za radoznale

Iako su primedbe prevodioca zbilja iscrpne, nigde nije objašnjen naslov prve knjige – Et in arcadia ego. To je zapravo naslov jedne slike, smeštene u Luvru. Sam naslov znači „Ja sam takođe u Arkadiji“. S obzirom da slika predstavlja pastire koji su okupljeni oko grobnice, kaže se da naslov možda ukazuje na prisutnost smrti i u dokolici i veselju.

Nicolas_Poussin_-_Et_in_Arcadia_ego_(deuxième_version)

Po knjizi je snimljena i istoimena televizijska serija, a izgleda da je i ona potpuno briljantna i verna knjizi.

FORMAN2-obit-jumbo.jpg

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s