Mali eksperimenti smrti

„Sledećeg dana niko nije umro. Ova okolnost, potpuno suprotna zakonima života, veoma je uznemirila duhove, što je bila posledica u svim svojim vidovima opravdana, dovoljno je prisetiti se da u četrdeset tomova opšte istorije nije bilo članka, ni jednog jedinog slučaja koji bi pokazao da je ikada došlo do slične pojave, naime, da je prošao čitav jedan dan, sa svih svojih dvadeset i četiri sata, dnevnih i noćnih, jutarnjih i večernjih, a da se nije dogodilo  da neko premine zbog bolesti, zbog nekog kobnog pada, nekog uspešno izvršenog samoubistva, baš ništa se nije dogodilo, doslovno ništa“.

pjimage (31).jpg

  • Smrt i njeni hirovi, Žoze Saramago, 2005 (prevodilac: Tanja Štrbac; izdavač: Laguna)
  • Odlomak iz knjige može se pročitati ovde.
  • Pruža odgovor na pitanja: „Kako bi izgledao svet kada bi ljudi najedanput prestali da umiru“? i „O čemu razmišlja smrt“?
  • Ima duge rečenice i brižljivo ignoriše pravopis i znake interpunkcije.
  • Sadrži pametna i duhovita zapažanja, koja ponekad ostavljaju težak osećaj za sobom.

U Saramagovom svetu često se postavlja pitanje „šta bi bilo kad bi bilo“. Šta bi bilo kada bi slepilo postalo zarazno, šta bi bilo kada bi većina glasova na izborima bili beli listići ili, kao što je slučaj u ovoj knjizi, šta bi bilo kada niko ne bi umirao? Nakon tog gotovo detinjeg pitanja, sledi ozbiljno i logično razmatranje posledica izmaštanog stanja. Na primer, kada ne bi bilo smrti, ko bi sve bio na gubitku? Osiguravajuća društva, crkve, pogrebna društva, domovi za stare, bolnice, svi oni imaju zajedničko to što ih prekid u umiranju dovodi u nezgodnu situaciju. U isto vreme, kriminal ima pregršt dobitaka. Saramago posebno posvećuje pažnju reakciji političara i ti paragrafi su među najduhovitijim u celoj knjizi. Tako ministar zdravlja uverava stanovništvo da ne postoji nijedan razlog za paniku zbog prekida umiranja, a premijer naglašava da nema budućnosti ako ponovo ne počne da se umire.

Prvi deo knjige se dakle bavi posledicama odluke smrti da na određeno vreme štrajkuje. Međutim, to je samo prvi od hirova smrti. Drugi hir jeste da pošalje onima koji će umreti pismo sedam dana pre smrti, kako bi imali vremena da se pripreme. A treći hir…treći hir je najintrigantniji zato što govori o usamljenosti, o ljudskoj i dirljivoj strani smrti. Možda ima Saramagovih knjiga koje su mi draže, ali neobični kontekst i melanholični završetak su mi se veoma dopali i ostavili mi lepo sećanje.

Slična priča

pjimage (7)

Ima dosta priča koje kao jedan od likova imaju smrt (ili Smrt). Međutim, jedna od knjiga koja se bavi smrti kao likom koji ima svoje hirove i želju za ljudskim iskustvima, jeste Kosač Teri Pračeta. Naravno, Pračetov stil je potpuno drugačiji, kao što je to i sam lik Smrti. Ova knjiga je deo serijala o Disksvetu, (broj 11) i druga po redu koja uključuje lik Smrti.

Takođe, može se pronaći više lista knjiga koje uključuju lik smrti, na primer na sajtu Goodreads ili Barnes & Noble.

 

Advertisements

One Comment Add yours

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s