Kada vreme počne da teče unazad…

Ima nešto u knjigama japanskih pisaca što me snažno privlači. Možda je to atmosfera koja ih neretko odlikuje – melanholična atmosfera puna neobjašnjive nostalgije. Možda je to hrabro i necenzurisano suočavanje sa tamom podsvesti. A možda je to najpre način na koji je fantastično prisutno u tim romanima – utkano u svakodnevicu, beskrajno isprepletano sa stvarnošću. Roman Taićija Jamade nipošto nije izuzetak.

pjimage (32).jpg

  • I Haven’t Dreamed of Flying for a While, Taichi Yamada, 1988 (prevodilac: David James Karashima; izdavač: Faber & Faber)

  • Pruža odgovor na pitanje: Kako bi izgledalo imati um osobe od skoro sedamdeset godina a mladoliki izgled?
  • Ostavlja ponešto u radnji neobjašnjeno i nedovršeno. Na primer, pripovedač  u jednom trenutku shvata da može da tečno govori francuski iako to ranije nije mogao, a na pitanje zbog čega se to desilo nikada nije odgovoreno.
  • Ima magično tužnu i tužno magičnu atmosferu.

Od prvih rečenica počinje hipnotišuća priča:

“It started in winter, just two and a half months before my forty-eight birthday. There I was confined to my hospital bed with a fractured thigh, when suddenly I realised I was becoming detached from this world. Please forgive my rather pretentious beginning. It’s just that the story I’m about to tell you is of a unique experience”.

Pre početka romana navedene su rečenice pozajmljene iz pesme koja se zove San. Nesumnjivo, ima nešto nalik sanjanju u knjizi o susretu muškarca i žene za koju je vreme počelo da teče unazad. Na početku knjige ona ima preko šezdeset godina a onda najedanput ima četrdeset pa dvadeset… Roman je ispričan kroz perspektivu muškarca sa kojim se ona povremeno sastaje i koji je bezgranično zaljubljen u nju, pa je i priča o neobičnom iskustvu ove žene savršeno subjektivna i nepotpuna. Međutim, ima nešto neodoljivo ljupko i dirljivo u vezi sa ovom knjigom. Ljubavnici neretko pitaju – da li ćeš me voleti podjednako kada moje telo bude sve starije, kada moja kosa bude pogođena sedim vlasima a moj pogled zamućeniji? Ova knjiga postavlja drugačije pitanje, koje nije manje provokativno. Da li ćeš me voleti ako moje telo bude sve mlađe a moja koža sve glatkija i čvršća? Iako se ne čini tako, ovo pitanje je gotovo opasno i uznemirujuće. Muškarac u kasnim četrdesetim godinama čija ljubavnica postaje sve mlađa neskriveno se raduje njenom telu koje je sve životnije i zdravije, a njihovu aferu posmatra kao svojevrsni dar sa neba. Ipak, nije sve bezazleno i predvidivo, i njihova veza postaje sve više i više neobična kako ona postaje sve mlađa…

Ono što je možda najlepše u vezi sa ovom knjigom jeste način na koji je napisan kraj. Iako sam imala utisak tokom čitanja da je dosta toga nepotpuno i nedovršeno, način na koji se knjiga završava daje joj celovitost i dodatni šarm.

Slična priča

pjimage (3)

U Ficžeraldovoj priči Čudesni slučaj Bendžamina Batona takođe je opisano jedinstveno iskustvo čoveka za koga vreme teče unazad. Bendžamin započinje život kao starac a završava ga kao beba. Iako je njegov slučaj opisan kao neobičan u naslovu priče, čini se da niko od drugih likova u knjizi tako ne misli i te nadasve grube i misteriozne reakcije drugih ljudi na njegovu sudbinu čine srž priče. Priča je prevedena i može se pronaći u knjizi Priče iz doba džeza (zajedno sa mnoštvom drugih divnih priča).

Na osnovu knjige “I Haven’t Dreamed of Flying for a While” snimljen je film – Tobu yume wo shibaraku minai kao i na osnovu kratke priče Neobičan slučaj Bendžamina Batona. Na sajtu Project Gutenberg može se naći priča Neobičan slučaj Bendžamina Batona na engleskom jeziku.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s